Energetska kriza koja je obeležila početak 2009. godine, predstavlja kulminaciju višemesečnog spora između Rusije i Ukrajine. Nakon neisplaćenog celokupnog ukrajinskog dugovanja prema Gaspromu (isplaćeno je oko 50%), Rusija odlučuje da obustavi isporuku gasa Ukrajini. Kako bi sprečila privredni kolaps, Ukrajina se odlučuje da "prisvaja" gas, koji ide preko njene teritorije, tranzitno, ka zapadnoj i srednjoj Evropi, kao i Balkanu. Ruske procene su da je, za nekoliko dana, ukradeno gasa, u vrednosti oko 65 miliona dolara. Nakon toga, Rusija odlučuje da potpuno obustavi isporuku gasa u Ukrajinu, a time i u ostale delove Evrope.
Razvijene evropske države dočekale su spremno ovu krizu, najviše zbog popunjenih skladišta gasa. Privrede zemalja EU koje su se našle direktno na udaru, praktično, do sada, i nisu osetile nedostatak ovog energenta.
Srbija, nasuprot ostalim razvijenim zemljama, energetsku krizu, dočekala je potpuno nespremno i zatečeno. Iako je započeta izgradnja skladišta gasa u Banatskom Dvoru, ona do danas nije završena, tako da je gas, koji je proticao kroz Srbiju, u potpunosti trošen, sa minimalnim odlaganjem u zalihe. Za prvu sledeću fazu dogradnje tog skladišta potrebno je oko 21.8 miliona evra, koje Srbijagas nema, prevashodno zbog svakodnevnog gubitka koji ostvaruje, usled neekonomske cene gasa. Banatski Dvor će završiti, verovatno Gaspromnjeft, ako se ništa ne promeni u tzv. "naftno-gasnom aranžmanu", ali tek od jula meseca, što je predviđeno ovim sporazumom. Sigurno je da bi privreda Srbije i obično građanstvo imalo mnogo manje muka oko proizvodnje i grejanja, da se na vreme mislilo o izgradnji skladišta. Da nije započeta isporuka gasa Srbiji, od više od 4 miliona kubika gasa dnevno, iz skladišta Mađarske, Austrije i Nemačke, privreda bi, sa minimalnim zalihama (za svega par dana), zasigurno doživela kolaps. Ovako, dobra volja, pune zalihe ovih zemalja, kao i politička angažovanost učinile su da fabrike i preduzeća mogu normalno da funkcionišu, a građani, bez problema oko grejanja, provedu Božićne praznike. Međutim, ni njihova isporuka Srbiji, neće trajati večno, pa, za sada jedino, što nam preostaje je da se molimo da Rusija i Ukrajina što pre reše spor, jer je Srbija, sa jedne strane kolateralna šteta tog spora, a sa druge, žrtva sopstvene nebrige i neinformisanosti. Brzo rešavanje problema traže sve države EU, na čelu sa Nemačkom i Francuskom, vršeći pritisak na vlasti u Moskvi i Kijevu da prihvate evropske posmatrače na gasovodima, koji će pratiti tranzit kroz Ukrajinu.
Velika većina elektrana u Srbiji radi na prirodni gas. Neke imaju mogućnost zamene gasa mazutom, međutim, ne mali broj, tu mogućnost, ne poseduje. Usled nedostatka gasa, te elektrane prestaju da proizvode električnu energiju i na udaru je, između ostalog, sam potrošač. Rad na mazut je skoro prevaziđen, jer stvara smog u gradskim sredinama i utiče na čovekovu okolinu. Zato bi Srbija, kao i ostale zemlje morala da radi na pronalaženju novih načina proizvodnje električne energije. Što se alternativnih izvora energije tiče, možemo iskoristiti snagu vetra u Vojvodini, termalne i podzemne vode, kao i solarnu energiju. Ovi načini proizvodnje i stvaranja energije, prevashodno bi imali za cilj obezbeđenje potrebe kod običnih potrošača, odnosno, građana, za struju, grejanje itd.
Procenjuje se da Srbija ima dovoljne zalihe termalnih podzemnih voda, da može da greje veliki broj domaćinstava, kao i poljoprivredne posede, da se koristi u te svrhe, kao i za turizam. Eksploatisanje ove vrste energije, kod nas je malo zastupljeno.
Pored termalnih voda, još jedan od načina kako proizvesti električnu energiju je eksploatisanjem snage vetra korišćenjem vetrenjača. Vojvodina je mesto gde bi te vetrenjače mogle da se postave i njihovim radom, popustio bi pritisak na elektro-energetski sistem, a način proizvodnje je pogodan po ekološke zahteve i čovekovu okolinu. Postavljanje ovih sistema treba da bude ili strategija čitave države, čime bi država regulisala distribuciju proizvedene energije, ili lokalnih samouprava, koja bi svaka za sebe, postavljala sistem, proizvodila i distribuirala struju, pa mozda i prodavala drugim sredinama. Primer za to je jedno norveško seoce, na zapadu ove skandinavske zemlje, sa nekoliko stotina stanovnika i puno vetrovitih dana tokom godine. Decenijama, ljudi su ovde lovili ribu i to ima je bila glavna delatnost. Međutim, studijom lokalne uprave, pod čiju nadležnost spada to seoce, utvrđeno je da je baš ono izuzetno pogodno za postavljenje vetrenjača i proizvodnju električne energije. Država i samouprava su finansirali izgradnju, a stanovnici su dobili čist način proizvodnje energije po niskoj ceni. Čak je prisutan konstantan suficit u proizvodnji, što je iskorišćeno za prodaju susednoj opštini. Tako je ovo mesto postalo bogatija i ekološki čistija sredina, a domaćinstva ovde nemaju problem sa nedostatkom struje i grejanja.
Jedan od načina kako smanjiti zavisnost stanovnika većih gradova od nedostatka energenata je iskorišćavanjem energije sunca. Time bi se pokrile pojedinačne zgrade, blokovi, kuće i manja gradska naselja. Primeri za ovaj alternativni način proizvodnje su grčki gradovi, prvenstveno Atina i Solun, koji solarne kolektore koriste za proizvodnju struje i tople vode za pojedinačne zgrade.
Razvijanjem ovih, alternativnih načina proizvodnje električne energije, Srbija bi u mnogome smanjila potrošnju gasa, prvenstveno kod samih stanovnika i potrošača. Takođe, izgradnjom skladišta gasa, svaki nedostatak ovog energenta, bio bi nadoknađen iz zaliha, što ne bi imalo posledica po privredu, a stanovništvo krizu, praktično, ne bi ni osetilo. Srbija bi u tom slučaju, mnogo manje energetski zavisila o eksternih faktora i svaka neočekivana situacija, bila bi spremno dočekana.
Ova kriza koja je zadesila, između ostalog, Srbiju, pokazala je nespremnost našeg sistema, da onemogući brz udar na privredu i obustavljanje proizvodnje. Potreba cele Evrope je da bude što manje energetski zavisna od Rusije, a opet da sa njom ima dobre političke odnose. Srbija bi trebala da iskoristi "gasno-naftni aranžman" i po povoljnijim uslovima nabavlja gas. S druge strane, treba razmišljati o drugim, alternativnim izvorima energije, koje bi smanjile zavisnost zemlje u pogledu nabavke gasa ili drugih energenata.
Нема коментара:
Постави коментар